|
"Patrotizam je uporna izgradnja novog, modernog društva,
društva socijalne pravde, pravednog ekonomskog razvitka,
evropskih integracija, očišćenje i samosuočavanje sa
proslošću"
Šta je za vas
patriotizam i šta znači danas biti patriota u Evropi a
šta u Srbiji?
Patriotizam znači preuzeti odgovornost u najkritičnijim
političkim trenucima za jednu državu i nikada ne lagati
sopstvene gradjane. Za mene bi, u ovom trenutku,
vrhunski patriotski akt bio objavljivanje istine o
neminovnoj budućnosti Kosova, o njegovoj budućoj
razdvojenosti od Srbije. Za mene je patriotizam
pogledati istini u oči i reći ljudima istinu, ne lagati
narod zbog ličnog političkog profiterstva. Za mene je
patriotizam baviti se, na primer, do u najsitnije
detalje, budućom sudbinom naših građana i naših dobara
na Kosovu, kada ono više ne bude ni de jure, pod
okriljem Srbiije. Patriotizam nisu velike reči, one ne
koštaju ništa onog ko ih izvikuje, ali mogu da koštaju
života one koji u njih poveruju. Patrotizam je uporna
izgradnja novog, modernog društva, društva socijalne
pravde, pravednog ekonomskog razvitka, evropskih
integracija, očišćenja i samosuočavanje sa proslošću.
U jednom
intervjuu ste izjavili da u Francuskoj imate svoj mir
koji „ukida onaj neki ludački optimizam, koji ipak,
uprkos svemu, vodi sve nas koji se svađamo sa
televizorima, uterujemo komšije u red, kritikujemo vladu
i domaću i svaku stranu, ljutimo se na banke, na tajne
službe, na ozonske rupe, na crkvu i ovu i onu, na stare
što su stari, a na mlade što nisu ništa. Taj mir ti
zameni iluziju da možeš i moraš da promeniš svet"
Međutim, kad je osnovan LDP postali ste njegiov deo i sa
istim žarom ponovo aktivno učestvujete u političkom
životu Srbije. Zašto? Čime se ta stranka izborila za vaš
glas na izborima? Počinjete li polako da se umarate od
rasprava, napada neistomišljenika i borbe koja jedva da
donosi neke rezultate?
U
politički savet LDP-a sam ušla, kao nestranačka ličnost,
nakon ozbiljnog razmišljanja i iz više razloga. Najpre,
predsednica političkog saveta koja me je i pozvala da se
pridružim, Vesna Pešić je jedna od retkih konsekventniih
osoba na našoj političkoj sceni od početka devedesetih,
beskompromisni borac za gradjanske vrednosti i humano
društvo, antiratni aktivista, hrabar i sposoban
političar, pa zašto ne reći i jedna pametna i plemenita
žena koja mi po svemu imponuje. LDP je stranka snažnih
ljudi i poštenih, modernih ideja, koja ne koketira sa
političkim profiterstvom, koja hrabro, po cenu velikog
odijuma, kreiranog od strane svih ostalih činilaca našeg
političkog života, konsekventno ljudima govori istinu.
Da je crno - crno i to mnogo crno. I kako može postati
belo. LDP je stranka, koja po cenu nepopularnosti na
izborima, zastupa ideje gradjanskog društva, potpune
saradnje sa haškim tribunalom, izručivanje krvnika što
su tokom ratova hiljade ljudi ubijali i pljačkali,
jedina stranka koja i dalje insistira na borbi za istinu
u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, stranka odvažnih
ljudi, ne sasvim tipičnih političara, koji ne pristaju
na kolaboraciju sa zločincima. Ne smatram se
političarkom, smatram se piscem i borcem za pravo na
javnu reč, volim svoju zemlju i ne zanima me da
profitiram od nje, već da doprinesem, dam sve ono što
mogu, da postane bolja, moderna, reformska, centar u
regionu, da zauzme ono mesto koje joj prirodno pripada.
Nisam vezana niti za jedan centar moći, ali se ne plašim
nikoga. Jedan život imam i želim da ga živim pošteno i
iskoristim do kraja, da me nikada ne bude sramota.
Srbija je dobila
novu vladu. Prethodno smo imali pravi šou program u
skupštini, koji vređa inteligenciju svakog normalnog
čoveka. Kao aktivista LDP kako gledate na to? Kako kao
građanka ove zemlje? Kako sve to izgleda gledano spolja?
Na rekonstrukciju Koštuničine vlade gledam kao na veliki
poraz krhkih demokratskih tekovina našeg društva, kao
poništavanje značaja izbora i tako pokazane volje
gradjana. To je rekonstrukcija vlade prethodnog
premijera koji je izbore izgubio i ja na to gledam i kao
na svoj lični poraz, smatram da sam, kao i svi drugi
gradjani Srbije, izgubila nepovratno još jednu godinu
života u apsolutnoj blokadi političkih procesa, u
prekidu pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, a sve
zbog pregrupisavanja političkih kadrova, te nove
finansijske elite.
Srbija je pre godinu dana zaustavljena samovoljom Vlade
koja je lagala medjunarodnu zajednicu i uporno odbijala
da sopstvenu zemlju ne drži kao taoca nekolicine ratnih
zločinaca, optuženih za namračnije zločine. Nakon toga
su krenuli jednogodišnji pregovori izmedju najjačih
političkih partija, ta predstava oko usvajanja novog
ustava Srbije, na koju smo izgubili još šest meseci,
ostajajući u permanentnoj blokadi svih neminovnih i
neophodnih procesa. Kada je Ustav konačno donešen, a
takav kakav je nikoga ne obavezuje i pre svega donosi
veliku štetu, ulivajući lažnu nadu onima koje će
odvajanje Kosova najteže da padne - nezaštićenoj srpskoj
manjini na toj teritoriji, onda je došlo vreme da se
vreme gubi na izbore, od čijeg rezultata na kraju ništa
nije zavisilo, osim direktna kadrovska preraspodela na
najlukrativnijim mestima zemlje u jeku tranzicije i u
sasvim nekontrolisanim privatizacijskim tokovima.
Za to gradjani nisu glasali, nisu glasali da oni koji
kriju ratne zločince, i dalje ostanu u centrima moći oko
ministarstva policije i tajnih službi, gradjani su
glasali za promenu vlade, a ne za rekonstrukciju iste,
gradjani su glasali za Đelića kao premijera, a ne za
njega kao marginalizovanog ministra Koštuničine vlade,
gradjani su glasali u želji da bolje žive i da nam
jednom krene, a ne da krene partijskim kadrovima i
tajkuima.
Zbog toga ovu vladu doživljavam lošom i posledice
izigravanja izborne volje gradjana tek ćemo svi videti
na dolazećim lokalnim i predsedničkim izborima. |
